1.Пре читања лекције изговорити молитву:
Царе небески... 2.Лекција: Тачно изложење (излагање) Православне вере Ова лекција је посвећена једном од највећих Православних теолога (богослова) светом Јовану Дамаскину. Преносим Вам овде његово житије(биографију) а касније на крају лекције поставићу Вам линк који води до његове најпознатије књиге "Тачно изложење православне вере". Ако Вам буде занимљива, можете је касније прочитати целу. Мислим да сте Ви довољно хришћански образовани да бисте је могли разумети. У књизи се говори о догматима (истинама) православне Цркве, тако да нема смисла да Вам их препричавам. Најпре први министар калифа Абдалмелеха, а потом монах у манастиру Светог Саве Освећеног. Због ватреног заступања иконопоштовања у време иконоборног цара Лава Исаврјанина, оклеветан би Јован од овога цара код калифа, који му одсече десну руку. Он припаде на молитву пред иконом Пресвете Богородице, и рука му се састави и зарасте чудесно. Видећи то чудо, калиф се раскаја, но Јован не хте више остати код њега као великаш, него се повуче у манастир, где беше од почетка узор монасима у смерности, послушности и свима прописаним подвизима монашким. Испевао посмртне песме, саставио Октоих, Ирмологију, Месецослов, Канон пасхални, и написао многа богословска дела, с надахнућем и дубином. Велики као монах, и као песник, и као богослов, и као војник истине Христове, Дамаскин се рачуна у велике Оце Цркве. Упокојио се мирно око 776. године у стотину четвртој години свога живота. РАСУЂИВАЊЕ Послушност са смерношћу основ је духовног живота, основ спасења, основ и свеколиког устројства Цркве Божје. Велики Јован Дамаскин, велики у свему доброме, оставио је као монах дубок траг у историји Цркве својим изванредним примером послушности и смерности. Његов старац, духовни отац, кушајући га једнога дана, уручи му исплетене котарице и нареди да их носи чак у Дамаск и тамо прода. Одреди старац котарицама врло високу цену мислећи да их Јован по ту цену неће моћи продати, него да ће их морати вратити. Јован је, дакле, требало прво, да иде на далек пут, друго, да иде као бедни монах у град, где је он некада био најмоћнији човек после цара, треће, да тражи за котарице цену смешно високу, и четврто, да ако котарице не прода, бадава учини огроман пут тамо и натраг. Тим начином хтео је старац да искуша и послушност и смерност и стрпљење свога славног ученика. Јован се поклони старцу ћутке, и без икакве примедбе узе котарице и крете на пут. Стигавши у Дамаск, он је стао на пијац и чекао купца. Када је заинтересованим пролазницима рекао цену своје робе, они су му се насмејали и наругали као безумноме. Цео дан је стајао и цео дан је био изложен подсмеху и порузи. Но Бог, који све види, не остави стрпљивога слугу Свога. Неки грађанин прође и загледа се у Јована. И мада Joвaн беше у бедној раси монашкој, и у лицу од поста исушен и ублеђен, познаде тај грађанин у њему негдашњега великаша и првог министра царског, код кога он беше у служби. Познаде и Јован њега, но и један и други ступише у погодбу као непознати. Иако Јован рече превелику цену котарицама, грађанин купи и плати без речи сећајући се добра, које му некад Дамаскин учини. Као победник врати се Јован у манастир ликујући и донесе радост старцу своме и свој заједници. Ево линка ка овој важној књизи: Тачно изложење Православне вере Прочитајте и покушајте што више да запамтите. Коментаришите у групи! Нека Вас Бог све благослови и чува!
0 Comments
1.Пре читања лекције изговорити молитву:
Царе небески... 2.Лекција: Сви сте једно у Христу Ми Хришћани верујемо да је Бог створио космос и наш свет, планету Земљу, природу, животиње и људе. Такође верујемо да Бог има коначни план за своју Творевину, а то је спајање нествореног и створеног и улазак свих људи (који то желе и теже томе) у Царство Божије које је већ постојало пре стварања света,сада постоји и постојаће вечно. Ми следимо заповести Господа нашег Исуса Христа. Он је установио правила која ми поштујемо а која се односе на наше понашање и ставове,принципе, према Богу, природи и другим људима, без обзира да ли смо са њима у сродству или нисмо. Треба да будемо умерени у опхођењу према природи, јер од ње добијамо све услове за живот: храну, воду, ваздух, светлост (наравно Бог је све то тако установио за нас). Према свим људима треба се опходити као према самом Богу јер Христос каже да ако било ког човека, малог или слабог, понизимо и повредимо - њега понижавамо, а ако било ком човеку помогнемо - њему помажемо! Дакле,сваки је човек дело Божије и према сваком се треба тако и односити. Треба да будемо умерени у стицању материјалних богатстава, јер јурење и трчање за њима може да нас удаљи од врлина и замагли наш крајњи циљ,а то је да добрим делима и нашим примерним понашањем задобијемо благослов уласка у Царство Божије. Ова лекција се односи на то да смо сви делови једнога тела Цркве коме је глава Христос. Сваки хришћанин је важан и незаменљив део Тела. Свети апостол Павле каже да није важно који смо део тела: рука, нога, око, уво, врат или прст већ је важно да добро обављамо своју функцију. Немогуће је да тело буде здраво ако му недостаје било који, па и најмањи део. Кроз свето Причешће Бог постаје део нас и ми део Бога. Због тог мистичног сједињења ми и очекујемо, када за то дође време, нашу награду: васкрсење и улазак у Царство Божије, које је бесконачно. Због тога се ми и понашамо по правилима хришћанског морала и због тога смо у предности над онима који раде неке лоше ствари и не познају и не признају Божију силу, јер ми имамо циљ и крајњи смисао живота. Прочитајте и покушајте што више да запамтите. Коментаришите у групи! Нека Вас Бог све благослови и чува! 1.Пре читања лекције изговорити молитву:
Царе небески... 2.Лекција: Испуњење старозаветних пророштава у Исусу Христу Још од првих људи које је Бог створио, Адама и Еве(име Адам значи ,,црвени“, створен од црвене земље а Ева значи ,,жива“ која има и даје живот), било је јасно да се морала појавити личност која ће бити спона између Божанског, непролазног, вечног и нествореног и створеног, временски ограниченог и пропадљивог (природе и човека). Као што знамо и верујемо, природа и човек немају апсолутну моћ над животом и смрћу и зато је важно да се споје са Богом и на тај начин превазиђу смртност. Много пророка је у Старом завету најављивало долазак Спаситеља( Месије).Пророци су били посебно од Бога одабрани гласници, а изабрани су због светости свога живота и непоколебљиве вере. Набројаћемо само неке од њих: Ноје, Аврам, Јаков, Мојсије, Давид, Соломон, Илија, четири велика пророка : Исаија, Јеремија, Језекиљ и Данило и дванаест малих пророка, од Осије до Малахија. Говорили су по Божијој вољи, о Богу и човеку-Богочовеку Христу који ће као Бог ући у свет и узети људску (и сву створену) природу и нераскидиво је повезати са Божанском у својој личности. Суштина свега овога је да ми сада, спајајући се са Богом кроз свето Причешће долазимо у директан контакт са Творцем свих створених бића и природе и постајемо део њега и Он постаје део нас. На тај начин задобијамо васкрсење после наше смрти а после другог Христовог доласка. Дакле, можемо да потврдимо да су се сва пророчанства, која су изношена кроз векове (више од две хиљаде година пре Христа) испунила у Господу Исусу Христу. Важно је да знамо да после Христа нема више пророка већ само очекивања његовог другог доласка, васкрсења, уласка у Царство божије и обожења. Тада почиње почетак вечности у рајском блаженству, у Царству Божијем. Прочитајте и покушајте што више да запамтите. Коментаришите у групи! Нека Вас Бог све благослови и чува! 1.Пре читања лекције изговорити молитву:
Царе небески... 2.Лекција: ,, Све ми је дозвољено, али ми није све на корист“ На почетку школске године смо се осврнули на књиге Новог завета и казали да се оне деле на: Јеванђеља, Дела апостолска, Посланице и Откривење светог Јована Богослова. Јеванђеља описују Христов живот, Дела апостолска рад апостола, Посланице појашњавају Јеванђеље и Дела, а Откривење говори о другом Христовом доласку. Тема коју данас обрађујемо је везана за поуке апостола Павла које је он изложио у својих 14 посланица. ,,Све ми је дозвољено али ми није све на корист“ допуњено је речима ,,све ми је дозвољено али ме све не изграђује“(духовно, морално). Ово је записано у Првој посланици Коринћанима, 10. глава 23. стих. Коринт у Грчкој, област близу Атине, је једна од првих црквених заједница које је Павле основао на једном од својих мисионарских путовања. Он кроз писма поучава верне а овде се његова мисао односи на то да је Хришћанима све дозвољено али да ми морамо увидети да нам одређени начини понашања не доносе корист у смислу духовног напретка. Наш пут ка Царству небеском неће бити лак, а оно што апостол даље говори је да морамо прихватити да као што је Христос од неких људи био прихваћен а од других није, тако исто ћемо и ми бити од неких људи прихваћени јер верујемо у Царство небеско а неки други људи ће нас исмејати и одбацити због наше вере. Тако да је суштина ове лекције да пазимо са ким се дружимо и како се понашамо, да наше навике буду добре и позитивне и да нас воде ка хришћанским врлинама а да на крају заслужимо улазак у Царство Божије. Прочитајте и покушајте што више да запамтите. Коментаришите у групи! Нека Вас Бог све благослови и чува! 1.Пре читања лекције изговорити молитву:
Пресвета Тројице помилуј нас, Господе очисти грехе наше, Владико опрости безакоња наша, Свети,посети и исцели немоћи наше Имена Твога ради. Амин 2.Лекција: Питања личног, породичног и друштвеног морала (хришћанска етика) Ова тема је као и две претходне, хришћански поглед на болести и проблеми биоетике, доста широка и дубока и може се различито тумачити. Морал је реч латинског порекла, и означава обичај, скуп обичаја или владање, понашање одређене личности или народа. Морал је релативан појам и може се мењати током времена а може зависити и од друштвеног уређења, религије и слично. Ми овде, што је јасно, говоримо о хришћанском моралу (етици, начину понашања и уопште схватања света и живота). Дакле, за нас су ова питања и одговори одређени речима и делима Божијим, који се јављао људима још у Старом завету, а понајвише су одређени речима и делима Господа Исуса Христа која су записана у Библији (конкретно у Новом завету). Значи, у неким другим државама, где постоје другачија друштвена уређења, а има их више различитих на свету, практикују се другачији обичаји и погледи на свет од овог модела понашања који ми имамо у Србији, а наш модел је у својој суштини хришћански. Дакле, тамо где је, у одређеној држави, Црква вршила и врши и даље своју мисију, могу се приметити веће слободе грађана па и права досељених из недемократских и тоталитарних режима и нехришћанских држава. Приметићете разлику у понашању, разумевању, опхођењу, веровању, начину исхране, обичајима људи у Европи, Северној и Јужној Америци, Аустралији од начина живота, рецимо житеља азијских држава, држава Блиског истока, Мале азије и целе Африке. Јасно је да се људи у хришћанским државама хуманије третирају од стране власти него у државама где Хришћанство није узор. На овоме треба да захвалимо Христу и Цркви. Наравно, увек ће бити људи који ово неће разумети а ни признати. Када би се сви људи на планети понашали онако како нам Црква тражи (што се наравно неће догодити) и примењивали хришћански морал, свет би заиста могао да буде рајско место за живот и пре другог Христовог доласка, што је и била Божија намера приликом стварања света. Прочитајте и покушајте што више да запамтите. Коментаришите у групи! Нека Вас Бог све благослови и чува! 1.Пре читања лекције изговорити молитву:
Пресвета Тројице помилуј нас, Господе очисти грехе наше, Владико опрости безакоња наша, Свети, посети и исцели немоћи наше Имена Твога ради. Амин 2.Лекција: Литургијски контекст молитве Оче наш У претходним лекцијама било је речи о Светој Литургији (Евхаристији) као главном догађају Цркве где се верници сабирају и где људи кроз Причешће долазе у контакт са Богом и обожују се. Литургија се,као што знамо састоји из три дела: 1.Проскомидија; 2.Литургија оглашених (овде могу присуствовати и особе које још нису чланови Цркве али се припремају за Крштење). 3.Литургија верних: У овом делу Свете Литургије Епископ призива Светог Духа да промени хлеб и вино у Тело Христово. Данашња тема односи се на молитву Оче наш. Вероватно знате да је други назив за ову молитву Молитва Господња, јер је њу изговорио сам Господ Христос када су га ученици питали како да се моле. Такође знамо да се ова молитва заједнички изговара на Служби као и Символ вере. Овом молитвом потврђује се наша вера у Бога Оца који је на небу, призива се долазак Његовог Царства а такође се потврђује његова воља како на Небу тако и на Земљи. Наравно, увек има оних који покушавају да поремете Божију вољу, али то само потврђује да људи имају, од Бога дату, слободу мишљења, говора и деловања. Молимо се Оцу за хлеб (и другу храну...), за опроштење наших грехова (грешака) и обећавамо да ћемо и ми бити милостиви према нашим дужницима као што је Бог милостив према нама. Такође тражимо да нас Бог не стави на животна искушења, јер бисмо им можда и подлегли... као што каже наша стара пословица: ко се ватром игра, њом ће се и опећи! Молитва Оче наш је саставни део Литургије од самог почетка Цркве у првом веку. Прочитајте и покушајте што више да запамтите. Коментаришите у групи! Нека Вас Бог све благослови и чува! 1.Пре читања лекције изговорити молитву:
Пресвета Тројице помилуј нас, Господе очисти грехе наше, Владико опрости безакоња наша, Свети, посети и исцели немоћи наше Имена Твога ради. Амин. 2.Лекција: Давид и Соломон Када су Израиљци стигли у обећану земљу, данашњи Израел у 13. веку пре Христа, они су поделили земљу на 12 делова. Њих је тада водио Мојсијев наследник Исус Навин. Касније их води пророк Самуило а онда су изабрали краља Саула. После њега на власт долази Божији изабраник Давид а после њега његов син Соломон. Давид нам је познат по томе што је у име свог народа храбро изашао на мегдан Филистејцима (Палестинцима) и победио Голијата праћком и каменом.Он постаје други јеврејски владар. Био је, у почетку, јако добар владар, међутим, касније се променио и узео себи за жену већ удату Витсавеју, свога поданика (војника, ратника) Урије Хетејина, кога је послао на фронт да погине. Ту почиње његов морални пад. Зато га Бог кажњава и његово прво дете са Витсавејом умире. После тога је Давид био и велики покајник. Он је био пророк, владар и песник (написао је 150 псалама - песама, и оне су биле похвалног карактера (Богу) а такође и покајног. И данас се свакодневно користе у Цркви). Живео је у 10. веку пре Христа. Соломон је био његов син и он га наслеђује на власти. Владао је дуго и он је изградио, са народом, велики и чувени јерусалимски храм, касније назван Соломонов храм. Њега су касније похарали и срушили Вавилонци а комплетан народ одвели су у ропство које је трајало око 400 година, од 8. до 4. века пре Христа. То се догодило због тога што су Јевреји оставили свог Бога. Соломон је био добар и правичан владар. Добио је назив ,,премудри Соломон“ а позната су његова дела, која се налазе у Старом завету: Премудрости Соломонове, и Песма над песмама. Животи Давида и Соломона описани су у Старозаветним књигама 1. и 2. Самуилова књига и 1. и 2. Књига о царевима. Предлажем Вам да их прочитате, јако су занимљиве! Прочитајте и покушајте што више да запамтите. Коментаришите у групи! Нека Вас Бог све благослови и чува! 1.Пре читања лекције изговорити молитву:
Пресвета Тројице помилуј нас, Господе очисти грехе наше, Владико опрости безакоња наша, Свети, посети и исцели немоћи наше Имена Твога ради. Амин. 2.Лекција: Црквено предање и народна предања Наша света хришћанска Црква, од својих почетака у првом веку, има своја правила по којима се Хришћани требају руководити. Одређени број правила пренесен је из Старог завета, као на пример 10 Божијих заповести, нерадни дан у седмици посвећен Богу и породици, поштовање старијег, породични одлазак у храм и многи други. Дакле, постоји више правила у нашој Цркви која морамо испоштовати, али ако се на њих навикнемо од детињства, она ће постати део нашег карактера, нашег начина понашања. Поред правила постоји мноштво лепих хришћанских обичаја. То су, између осталог, обичаји за крштења, венчања, различите празнике, славе, сахране, задушнице и друго. Други део мога излагања и ове лекције је народно предање. Када Црква долази у контакт са непознатим народима и територијама, доноси са собом правила и одређене обичаје, али дозвољава свакој појединачној нацији, народу и раси да, наравно на један правилан и одговоран начин, унесе своје обичаје које тај одређени нови ентитет већ поседује током историјског постојања. Тако да су ту Јевреји унели део својих обичаја, Египћани своје, Немци, Италијани, Шпанци своје и многи други народи делове својих обичаја, који су се, наравно, могли имплементирати у Христову Цркву и који нису у сукобу са њеним етосом. Тако смо и ми Словени, од Солуна на југу до Владивостока на истоку, близу Јапана, унели своје обичаје, као што су крсна слава, ђурђевданско и ивањданско плетење цветних венаца, гледање у небо са одређеним жељама на Богојављење када се ,,небо отвара“, умивање водом у коју си стављене латице ружа на Ђурђевдан и много, много других лепих обичаја. Прочитајте и покушајте што више да запамтите. Коментаришите у групи! Нека Вас Бог све благослови и чува! 1.Пре читања лекције изговорити молитву: Царе небески, Утешитељу, Душе Истине...
2.Лекција: Хришћански поглед на болести Хришћанска Православна Црква сагледава физичке и духовне болести из два аспекта: 1. Болести могу наступити ако особа не води благочестиви хришћански живот него се одаје одређеним пороцима који га касније воде слабљењу тела и душе. Дакле, суштина је да, ако је човек духовно слаб (не моли се Богу, не иде у Цркву на Свету Литургију, не пости, не исповеда се, не причешћује се, не осећа радост у заједници са ближњима), он се окреће самом себи, одваја се од правих вредности. Постаје егоистичан, о чему смо већ говорили, и понекад утеху тражи у алкохолу, наркотицима и свакојаким другим пороцима и облицима антихришћанског понашања која га воде разним психосоматским обољењима (повишен крвни притисак, анксиозност(узнемиреност), тахикардија, страхови и друго. 2. Друга мисао који наводе Свети Оци и Учитељи Цркве је да, ако се одређени симптоми болести већ појаве, из тога треба научити нешто позитивно, а то је преиспитивање самога себе и ако је могуће, промена начина живота. Особа би тада, ако већ није раније, требало да размисли о својим погрешним ставовима и понашању, увиди грешке и да време које проводи у болести искористи за духовно и душевно оздрављење након чега ће, сматрају Свети Оци Цркве, доћи и до телесног (физичког) оздрављења. Ово сагледавање самога себе и промена себе на боље у Цркви се зове преумљење, промена начина живота (на грчком: Метаниа, или Метаноја). Ова тема је веома широка и компликована, тако да смо је ми овде само отворили, а Ви се њоме можете бавити касније доста озбиљније, јер на ову тему имате веома много доступног материјала, посебно на интернету. Хришћанин има на располагању све оне благодатне тајне које нам Црква дарује кроз векове а то су: молитва, пост, исповест, причешће, јелеосвећење (освећење уља за болеснике), отварање и сарадња са људима из нашег окружења, љубав и брига о ближњима који ће му на исти начин узвратити, и тако даље. Прочитајте и покушајте што више да запамтите. Коментаришите у групи! Нека Вас Бог све благослови и чува! 1.Пре читања лекције изговорити молитву: Царе небески, Утешитељу, Душе Истине...
2.Лекција: Света Литургија-Светајна Цркве Постоји више различитих богослужења у Православној Цркви: јутрење, вечерње, бденије-бдење, акатист, полуноћница, царски часови, изобразитељна и друга, али главно, односно најбитније богослужење је Света Литургија. Сама реч Литургија је грчког порекла и означава јавно Богослужење, службу Богу. Литургија има још један назив који се често користи а то је Евхаристија. Овај појам такође је грчког порекла и означава благодарење (захваљивање). Могли би смо да га преведемо као благодарење Богу за дар нашег бића, постојања уопште. Јер, према Хришћанском схватању, могло се догодити да ми као посебне, свесне личности и не постојимо на овај начин на који тренутно постојимо, то јест да још увек будемо ,,у небићу“. Надам се да разумете о чему говорим, а ако не - слободно ме питајте, пишите на мој број. Ми се у Евхаристији захваљујемо на дару постојања, зато што је Бог из своје љубави призвао нас, сваког појединачно из небића, у свесно, материјално (физичко) - духовно биће са могућношћу невраћања у не-биће, ако у току нашег живота, кроз свете тајне, пожелимо да будемо у заједници са Богом, као бићем које нема ни почетка ни краја. То можемо остварити управо кроз Свету Литургију и Свету тајну Причешћа (присаједињења нас људи као смртних бића са Богом који је вечно и нестворено биће), то јест, та заједница нам гарантује наше васкрсење и улазак улазак у Царство Божије након другог доласка Господа нашег Исуса Христа. Зато је Света Литургија најважније богослужење где се догађа нешто невероватно важно, додир Бога и човека, обожење човека. Прочитајте и покушајте што више да запамтите. Коментаришите у групи! Нека Вас Бог све благослови и чува! |
ауториАутори упутстава, чланака и предавања, као и задатака, су наставници наше школе Archives
May 2020
Categories
All
|